Mira Nikolić

Мира Николић (Београд, 2. јул 1935 — Београд, 25. април 2005) била је српска филмска и позоришна глумица. Са тринаест година наступа у филму ”Барба Зване” (1949) режисера и глумца Вјекослава Афрића. Већ на другој години позоришне академије, загребачки Јадран филм ју је ангажовао за главну улогу у филму ”Није било узалуд”, са Борисом Бузанчићем. Постигла је велики успех. Одмах после завршене позоришне академије отишла је у Загреб (у Јадран филм и Хрватско народно казалиште) и провела је тамо седам стваралачких година, снимајући филм за филмом (око 20 главних улога) те играјући у позоришним представама. Вративши се у Београд, провела је четири сезоне у Београдском драмском позоришту. Говорила је рекламе на радију, и телевизији својим пријатним гласом, перфектном дикцијом и увек тачним акцентима. Била је водитељ многих значајних културних догађаја у Југославији. На телевизији играла је Жуту са Чкаљом, у серији Дежурна улица. Интензивно је сарађивала са Крсманцем и то јој је био један од најлепших периода у животу. Нажалост, многе награде су је мимоишле. Добила је награду УНИЦЕФ-а за улогу у Изгубљеној оловци, затим за улогу Дечака у Шварцовом “Змају“ на Међународном позоришном фестивалу у Нансију (представа Академског позоришта Бранко Крсмановић). Била је права и једина звезда југословенског филма педесетих и почетком шездесетих година. Последње године живота посветила је ћерки Симониди, књигама и гастрономији. Године 2019. добила је своју улицу у Београду у Остружници.